Михальчич, Раде

Раде (Теодор) Михальчич (серб. Раде (Теодор) Михаљчић, 21 января 1937, в Средне-Юрковице — 26 марта 2020) — сербский историк, член Сербской академии наук и искусств и Академии наук и искусств Республики Сербской, доктор исторических наук.

Раде Михальчич
серб. Раде Михаљчић
Дата рождения	21 января 1937(1937-01-21)
Место рождения	Средня-Юрковица, Королевство Югославия (ныне община Градишка, Республика Сербская, Босния и Герцеговина)
Дата смерти	26 марта 2020(2020-03-26) (83 года)
Место смерти	Белград, Сербия
Страна	Югославия  СР Югославия  Сербия и Черногория  Сербия
Научная сфера	история
Место работы	Белградский университет, Университет Баня-Луки
Альма-матер	Философский факультет Белградского университета, группа истории
Учёная степень	доктор исторических наук
Учёное звание	член Сербской академии наук и искусств и Академии наук и искусств Республики Сербской
Известен как	эксперт по истории средневековой Сербии, автор учебника для средней школы по истории Сербии

Биография

Раде остался сиротой во время Второй мировой войны, поскольку его родители были убиты усташами (отец погиб в Ясеноваце, мать в Старе-Градишке. Учился в начальных школах Сисака и Котор-Вароша, окончил гимназию в Баня-Луке. В 1960 году окончил философский факультет Белградского университета, выпускник группы истории. С 1962 года ассистент Кафедры национальной истории средних веков Белградского университета. В 1965 году защитил магистерскую работу «Городища как вклад в историю деревни в Средневековой Сербии», в течение двух следующих лет проходил стажировку во французской провинции Экс-ан-Прованс под руководством профессора Жоржа Дюби. Семь месяцев как стипендиат правительства Греции обучался в Афинском университете. В 1971 году защитил докторскую работу «Конец Сербского царства» на философском факультете, где преподавал до выхода на пенсию средневековую историю Сербии (с 1984 года в звании доцента).

Михальчич написал огромное количество работ, опубликованных в югославских и зарубежных журналах. Он является автором книги «История сербского народа» издательства «Српска књижевна задруга», учебников для начальной и средней школы. С 1976 года — редактор журнала «Историјски гласник», печатного органа Общества историков Сербии. За книгу «Герои косовской легенды» (серб. Јунаци косовске легенде) награждён Октябрьской премией города Белград и литературной премией издательства БИГЗ. С академиком Симой Чирковичем издал в 1997 году «Энциклопедию сербской историографии» и «Словарь сербского Средневековья» в 1999 году. В 2002 году основал в Белграде журнал «Стари српски архив» (Старый сербский архив), в 2008 году в Баня-Луке — «Грађа о прошлости Босне» (Материалы о прошлом Боснии), посвящённые дипломатическим архивам сербских земель в Средневековье.

Михальчич являлся членом Общества писателей Сербии, доцентом философского факультета университета Баня-Луки, членом Сербской академии наук и искусств и Академии наук и искусств Республики Сербской (секретарь отделения общественных наук). Его собрание сочинений в шести томах опубликовано в 2001 году в Белграде.

Библиография

Монографии

• Крај Српског царства, 1975, 1989, 1989, 2001
• Лазар Хребељановић — историја, култ, предање, 1984, 1989, 1989, 2001
• Јунаци косовске легенде, 1989, 1989, 1993, 2001
• The Battle of Kosovo in History and in Popular Tradition, 1989.
• Безимени јунак, 1995.
• Бој на Косову у бугарштицама и епским песмама кратког стиха, 1995, заједно са Ј. Ређеп
• Прошлост и народно сећање, 1995; Српска прошлост и народно сећање, 2001.
• Изворна вредност старе српске грађе, 2001.
• Владарске титуле обласних господара — прилог владарској идеологији у старијој српској прошлости, 2001.
• Закони у старим српским исправама, 2006.

Учебники

• Историја за први разред заједничке основе средњег усмереног образовања, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1977. (коаутор са Милутином Перовићем и Богданом Смиљевићем)
• Историјска читанка за VI разред основне школе, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, Завод за издавање уџбеника, Нови Сад, 1986, више издања и превод на мађарски, албански, словачки и румунски. (коаутор са Љубом Спаравалом и Симом Ћирковићем)
• Историја за VI разред основне школе, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, Завод за издавање уџбеника, Нови Сад, 1986, више издања и превод на мађарски, албански, словачки и румунски.
• Историја за VI разред основне школе, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1991, више издања и превод на мађарски, албански, словачки и румунски.
• Историјска читанка за VI разред основне школе, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1992, више издања и превод на мађарски, албански, словачки и румунски. (коаутор са Симом Ћирковићем)
• Историјска читанка за I разред средње школе,Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, Завод за издавање уџбеника, Нови Сад, 1992. (коаутор са Маријаном Рицл)
• Историја за VI разред основне школе, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2002, више издања и превод на мађарски, албански, словачки и румунски.
• Историјска читанка за VI разред основне школеЗавод за уџбенике и наставна средства, Београд,2004, више издања и превод на мађарски, албански, словачки и румунски. (коаутор са Симом Ћирковићем)
• Историја за 6. разред основне школе, Завод за уџбенике, Београд, 2008.
• Историјски атлас за 6. разред основне школе, Завод за уџбенике, Београд, 2008. (коаутор са Марком Шуицом и Снежаном Кнежевић)

Статьи

• Селишта. Прилог историји насеља у средњовековној српској држави, Зборник ФФ у Београду IX-1 (1967) 173—224.
• Где се налазио град Петрус?, Прилози КЈИФ 34, 3-4 (1968) 264—267.
• Битка код Ахелоја, Зборник ФФ у Београду XI-1 (1970) 271—275.
• Војнички закон, Зборник ФФ у Београду XII-1 (1974) 305—309.
• Кнез Лазар и обнова српске државе, О кнезу Лазару, Београд 1975, 1-11.
• Ставилац, ИЧ XXIII (1976) 5-21.
• L‘État Serbe et l‘universalisme de la seconde Rome, Da Roma alla terza Roma, Roma, Constatinopoli, Mosca, Roma 1983, 375—386.
• Djed, Dmitar Zvinimir, Dorf, Lexikon des Mittelalters III-6, München 1985; Dabiša, III-7 (1985); Drijeva, III-7 (1985); Lazar Hrebeljanović, V (1990)
• Отроци, ИГ 1-2 (1986) 51-57.
• Историјска подлога изреке «Од Кулина бана», ИГ 1-2 (1992) 7-13.
• Владарска титула господин, ИГ 1-2 (1994) 29-36.
• Kosovska legenda kao istorijski izvor, Годишник на Софииски университет «Св. Климент Охридски» 86-5 (1992—1993), Софија 1995, 51-59.
• La corégence dans l’État des Nemanić, Σύμμεικτα 11 (Αθήνα 1997) 215—227.
• Презимена изведена од титула, Расковник 87-88 (пролеће-зима 1997), Тематски зборник Марко Краљевић, историја, мит, легенда, Београд 1998, 9-34.
• Мара Хребељановић, Даница 2000, Београд 1999, 127—147.
• Господар — владарска титула Ивана Црнојевића, Записи 3-4 (1999) 7-15.
• Душанов законик у судској пракси, Душанов законик — 650 година од његовог доношења, Бања Лука 2000, 35-50.
• Повеља краља Стефана Твртка I Котроманића кнезу и војводи Хрвоју Вукчићу Хрватинићу, Стари српски архив (ССА) 1 (Београд 2002) 117—129.
• Хрисовуља цара Уроша мелничком митрополиту Кирилу, ССА 2 (2003) 85-97.
• Мљетске повеље цара Уроша, ССА 3 (2004) 71-87.
• Хрисовуља цара Уроша манастиру Хиландару, ССА 4 (2005) 151—160.
• Хрисовуља цара Уроша манастиру Хиландару о дару калуђера Романа, ССА 5 (2006) 139—148.
• Слово браће Бранковића манастиру Хиландару, ССА 6 (2007) 151—166 (коаупорски са Иреном Шпадијер).
• Повеља Стефана Остоје Дубровчанима, Грађа о прошлости Босне (ГПБ) 1 (Бања Лука 2008) 123—135.
• Повеља краља Остоје којом потврђује раније даровнице Дубровнику, ССА 7 (2008) 163—173 (у штампи).

Ссылки

• Профиль на сайте Академии наук и искусств Республики Сербской (серб.)
• Список работ на сайте Istorijska biblioteka (серб.)