Хебранг, Андрия (старший): различия между версиями

[отпатрулированная версия][отпатрулированная версия]
Содержимое удалено Содержимое добавлено
Нет описания правки
Нет описания правки
Строка 1:
{{редактирую|1=[[User:Dmitri Lytov|Dmitri Lytov]]|2=02:18, 2 октября 2008 (UTC)}}
'''Андрия Хебранг''', {{lang-hr|Andrija Hebrang}} (21 сентября [[1899]], с. Бачевац ок. [[Вировитица|Вировитицы]] -11−11 июня [[1949]]) — хорватский и югославский политик, член [[ЦК]] [[КПЮ]] и министр правительства [[ФНРЮ]] в первые послевоенные годы. Один из лидеров сталинистской оппозиции И. Броз Тито.
 
Члан [[КПЈ]] je од оснивања [[1919]]. године. Године [[1921]]. током служења војске у [[Ниш]]у, осуђен је на шест месеци затвора, због непоштовања претпостављених војних лица.
Строка 9 ⟶ 10 :
По изласку из заробљеништва преузима дужност политичког секретара [[Централни комитет|ЦК]] [[КПХ|КП Хрватске]]. Учествовао је, као представник [[Хрватска|Хрватске]], на Првом заседању [[АВНОЈ]]-а у [[Бихаћ]]у, новембра [[1942]]. године. Један је од оснивача [[ЗАВНОХ|Земаљског антифашистичког већа народног ослобођења Хрватске]]. У својим наступима истицао је [[ЗАВНОХ]] као израз хрватске суверености и тело надлежно за доношење свих одлука које се односе на [[Хрватска|Хрватску]].
 
В правительстве [[Тито]]-[[Иван Шубашич|Шубашича]] назначен министром промышленности, однако всего через год после назначения был снят с должности и исключён из [[ЦК]] [[КПЮ]] из-за расхождений по поводу дальнейшего развития Югославии. В дискуссии Тито со Сталиным Хебранг встал на сторону сталинистов. В априле [[1948]] г. помещён под домашний арест в своём доме в [[Белград]]е, а [[7 мая]] арестован и доставлен на слушания комиссии [[КПЮ]], которое проходило в [[Сремска Каменица|Сремской Каменице]]. Вместе с ним на слушания был доставлен и ещё один лидер сталинистов, [[Сретен Жуйович]], член ЦК [[КПЮ]]. Дом хорошо охранялся, поскольку по Белграду ходили слухи о возможных активных действиях со стороны советских агентов.
У влади [[Тито]]-[[Иван Шубашић|Шубашић]] именован је за министра индустрије, али је после годину дана смењен и искључен из [[Централни комитет|ЦК]] [[КПЈ]], због сукоба око концепције државног развоја [[ФНРЈ]]. Априла [[1948]]. године је стављен у кућни притвор, у својој кући у [[Београд]]у, а [[7. мај]]а је ухапшен и изведен на саслушање пред [[КПЈ|партијску]] комисију. Саслушавање пред [[КПЈ|Партијском]] комисијом се одвијало у једној кући у [[Сремска Каменица|Сремској Каменици]]. Поред Хебранга ту се налазио и [[Сретен Жујовић|Сретен Жујовић Црни]], члан [[Централни комитет|ЦК]] [[КПЈ]]. Кућа је била добро чувана, пред њу су попстављени стражари и против авионско оружје, јер су тих дана [[Београд]]ом кружиле гласине да [[СССР|совјетски]] агенти намеравају отети оптужене.
 
Партийная комиссия утверждала, что располагает сведениями о сотрудничестве Хебранга с [[Усташи|усташами]] в годы войны, а также о том, что Хебранг является советским шпионом, поскольку он поддержал резолюцию [[Информбюро]] и якобы выдавал государственные тайны [[СССР]]. По поводу его ареста советский посол заявил протест и потребовал присутствия на заседании комиссии, однако его требование было отклонено.
[[КПЈ|Партијска]] комисија је тврдила да поседује сазнања о Хебранговој сарадњи са [[Усташе|усташама]] и то кроз наводно потказивање загребачких комуниста, током окупације, као и да је био [[СССР|руски шпијун]], због подршке резолуције [[Информбиро]]а и одавања тајни [[СССР|Совјетима]]. Поводом његовог хапшења [[СССР|совјетски]] амабасадор је протествовао и тражио да њихови представници буду присутни приликом испитивања, али су захтеви одбијени.
 
Хебранг није признао кривицу, нити се одрекао [[Информбиро]]а. Званично је саопштено да је [[11. јун]]а [[1949]]. године извршио самоубиство, вешањем о радијарор, у београдском затвору [[Главњача]]. Службена истрага никада није завршена, а оптужница против њега никада није подигнута, нити му је суђено.