Сербская эпическая народная поэзия: различия между версиями

[отпатрулированная версия][отпатрулированная версия]
Содержимое удалено Содержимое добавлено
м +шаблон: некорректные викиссылки в сносках
оформление
Строка 5:
 
== История ==
Самая ранняя запись сербской эпической поэмы — это фрагмент песни бугарштицы 1497 года о пленении [[Хуньяди, Янош|Яноша Хуньяди]] [[Георгий Бранкович|Георгием Бранковичем]]<ref>{{Cite book|year=2003|title=Matica Srpska Review of Stage Art and Music|url=https://books.google.com/books?id=6OZkAAAAMAAJ|publisher=Matica|page=109}}</ref><ref name="Milošević-Đorđević2001">{{cite book|last=Milošević-Đorđević|first=Nada|title=Srpske narodne epske pesme i balade|url=https://books.google.com/books?id=0O8XAQAAIAAJ|year=2001|publisher=Zavod za udžbenike i nastavna sredstva|page=10|quote=Крајем XV века, 1497. године, појављује се за сада први познати запис од десет бугарштичких стихова, које је у свом епу забележио италијански ... Јанка, ердељског племића (чије је право име Јанош Хуњади) у тамници српског деспота Ђурђа Бранковића.}}</ref>. Известно, что сербы пели на гусле в период Османской империи. Известные сербские исполнители играли при польских королевских дворах в 16-м и 17-м веках, и позже на Украине и в Венгрии<ref>{{Cite web|url=http://www.rastko.rs/isk/rpejovic-medieval_music.html|title=Medieval music|first=Roksanda|last=Pejovic|website=The history of Serbian Culture|publisher=Rastko|year=1995}}</ref>. Венгерский историк Себастьян Тиноди писал в 1554 году, что «здесь в Венгрии много игроков на гусле, но никого нет лучше в сербском стиле, чем Димитрие Караман». Он описал выступление Карамана перед турецким лордом Улуманом в 1551 году в Липове: гусляр держал гусле между колен, его исполнение было необычайно эмоциональным с печальным выражением лица{{Sfn|Petrović|2008|p=100}}. Историк и поэт [[Стрыйковский, Матей|Матейя Стрыйковский]] (1547—1582) включил в свою хронику 1582 года эпические стихи сербов, в которых говориться о героической борьбе их предков с турками{{Sfn|Georgijević|2003}}.
 
В 1824 году [[Караджич, Вук Стефанович|Вук Караджич]] направил копию своей коллекции народных песен [[Гримм, Якоб|Якобу Гримму]], который был особенно в восторге от «''Здания Скадара''». Гримм перевёл его на [[Немецкий язык|немецкий]], и охарактеризовал как «одно из самых трогательных стихотворений всех времён и народов»<ref name="Dundes1996">{{Cite book|year=1996|last=Alan Dundes|author=Alan Dundes|title=The Walled-Up Wife: A Casebook|url=https://books.google.com/books?id=MDmGX5y40IwC&pg=PA3|publisher=Univ of Wisconsin Press|pages=3–|isbn=978-0-299-15073-0}}</ref><ref name="Radosavljevich1919">{{Cite book|year=1919|last=Paul Rankov Radosavljevich|author=Paul Rankov Radosavljevich|title=Who are the Slavs?: A Contribution to Race Psychology|url=https://books.google.com/books?id=clQ5AAAAMAAJ&q=skadar|publisher=Badger|page=332}}</ref>.
 
Большинство эпических стихов посвящены эпохе [[Османская империя|османского]] гнёта и борьбе за освобождение от него. Благодаря усилиям этнографа [[Караджич, Вук Стефанович|Вука Караджича]], многие из этих эпосов были собраны и опубликованы в книгах в первой половине и в середине XIX века. Караджич записал эти поэмы «из уст народа». Сербская поэзия была благосклонно принята в Европе, поскольку сборники стихов вышли в самый расцвет периода романтизма. Якоб Гримм начал изучать сербский, чтобы читать стихи в оригинале. Он написал подробный анализ каждого нового сборника сербских эпических стихов. Он называл их равными песни песней, как и Гёте несколько позже. Благодаря Якобу Гримму и словенцу Йернеру Копитару, сербская народная литература нашла своё место в мировой литературе{{Sfn|Milošević-Đorđević|1995}}.
 
== Циклы ==
Строка 107:
* {{cite book|last=Petrović|first=Sonja|chapter=Oral and Written Art Forms in Serbian Medieval Literature|title=Oral Art Forms and Their Passage Into Writing|editors=Mundal, Else; Wellendorf, Jonas|year=2008|publisher=Museum Tusculanum Press|isbn=978-87-635-0504-8|url=https://books.google.com/books?id=dPBPHVf3kdoC&pg=PA85|pages=85–108|ref=Petrović}}
* {{cite book|last=Popovic|first=Tanya|title=Prince Marko: The Hero of South Slavic Epics|url=https://books.google.com/books?id=ok93aZ27r-oC|year=1988|publisher=Syracuse University Press|isbn=978-0-8156-2444-8|ref=Popovic}}
{{Нет полных библиографических описаний}}
 
[[Категория:Государственные символы Сербии]]