Сава Мркаль (1783—1833) — сербский языковед.

Сава Мркаль
серб. Сава Мркаљ
Дата рождения 1783(1783)
Место рождения Сеничак, Священная Римская империя
Дата смерти 1833(1833)
Место смерти Вена, Австрийская империя
Страна
Научная сфера лингвистика
Альма-матер Будапештский университет
Учёная степень доктор философии

Биография править

Мркаль родился в городке Сеничак в Кордуне, на территории современной Хорватии, которая в то время была частью Габсбургской монархии. Его родители были сербами. Окончил высшую школу в Загребе, а впоследствии и Университет в Пеште, где получил звание доктора философии. Наиболее известен благодаря попытке реформирования литературного сербского языка (перед Вуком Караджичем). В своём труде «Сало дебелога јера либо азбукопротрес» (рус. Сало толстого ера или же азбучные перестановки; Буда, 1810) он предложил сократить сербскую азбуку с 42 до 26 букв[1].

Его предложения восприняли как слишком радикальные и остро раскритиковали, ведь первичную кириллицу ещё со времен её изобретения в IX веке использовала Сербская православная церковь. Сам же Мркаль после такой волны критики со стороны церковной иерархии, чтобы засвидетельствовать свою верность православию, решил постричься в монахи (1811), однако, разочаровавшись в монашеской жизни, он покинул монастырь в 1813 году. В 1817 году он отказался от своего предложения реформирования алфавита в труде под названием «Палинодия» (или «В защиту толстого ера»)[1].

Впоследствии Мркаль начал страдать душевным расстройством и в 1827 году попал в психиатрическую больницу в Вене[1]. Он умер в 1833 году.

Примечания править

  1. 1 2 3 Butler, Thomas J. (Winter, 1969) Jernej Kopitar’s Role in the Serbian Language Controversy. The Slavic and East European Journal, Vol. 13, No. 4. pp. 482

Литература править

  • Jovan Skerlić Istorija nove srpske književnosti, Beograd, 1914
  • Ђорђе Рајковић: Изабрани списи — Биографије књижевника, Матица српска, Нови Сад, 1950.
  • Мала Енциклопедија Просвета — Општа Енциклопедија (М-Ш). Издавачко предузеће «Просвета», Београд 1959.
  • Меша Селимовић: За и против Вука, Beograd 1967.
  • Вукосава Опачић - Лекић: Сава Мркаљ: живот и дјело, «Матица српска», Нови Сад 1978.
  • Mile Mrkalj: Sjeničak — kronika kordunaškog sela, «Historijski arhiv», Karlovac 1980.
  • Гојко Николиш: Сава Мркаљ — повијест о једном страдалнику, «Просвјета», Загреб 1980.
  • Сава Мркаљ: Песме и списи, СКД Сава Мркаљ", Топуско, 1994. приредио Жарко Ружић.
  • Гојко Николиш: Сава Мркаљ — повијест о једном страдалнику, «Просвјета», Загреб 1980.
  • Milan Moguš i Josip Vončina: «Salo debelog jera libo azbukoprotres» Save Mrkalja, JAZU i Skupština općine Karlovac, Zagreb 1983.
  • Сава Мркаљ: Песме и списи, СКД «Сава Мркаљ» Топуско, 1994. приредио Жарко Ружић.
  • Милош Окука: «Сало дебелог јера либо азбукопретрес» Сава Мркаљ у старом и новом руху, «СКД Просвјета», Загреб 2010.
  • An den Anfängen der serbischen Philologie/На почецима српске филологије: «Salo Debeloga Jera Libo Azbukoprotres» Von Sava Mrkalj (1810—2010) «Сало дебелог јера либо азбукопретрес» Савe Мркаљa (1810—2010), Herausgegeben/Приредили Gordana Ilić Marković, Anna Kretschmer und Miloš Okoka, Frankfurt am Main: Peter Lang Internationaler Verlag der Wissenschaften, 2012.

Ссылки править