Обсуждение:Ранило

О расширении статьи

Вот статья из издания «Српски митолошки речник».

РАНИЛО је свечаност девојака, понегде и младића, а остатак је некадашњег прослављања бујне младости у време почетка соларне нове године и подмлађене нове природе у пролеће. У Сиринићу девојке „калинарке" ишле су пред сваку зору од Игњатовдана до Божића на „ранило" у поље, ложиле ватру и певале. У свануће враћале су се у село прерушене: две су представљале два старца с брадама, једна је била невеста с преслицом за појасом, за њом су ишле четири до шест девојака које су, упарађене, певале песме са завршним припевом „водо ле": „Отвор'те се граду врата, да улегну (уђу) калинарке..." У тимочкој Црној Реци девојке су се скупљале на рану (ранило) изјутра пре зоре на Младенце и ложиле ватру на сеоском игришту. Њима су се придруживали и младићи и играли у колу до зоре. У зору су ишли на реку, младићи напред а девојке за њима, и успут певали љубавне песме. Младићи су се пели на врбе, секли гранчице и бацали девојкама. Оне су се њима китиле и опасивале, затим су се узајамно шибали с младићима врбовим гранчицама и изговарали: „Да си здрав(а) као дрен, да си брз(а) као јелен и да растеш као врба." Затим су се, уз певање, враћали у село. На Цвети, понегде на Благовести, ујутру девојке поране пре сунца на „ранило" на воду, па онда ухвате коло, играју и певају разне песме: „Пораниле девојке, Јело ле, Јело, добра девојко, ал' на води јеленче, Јело ле, Јело добра девојко..." (по Вуку). У селима источне Србије ранило приређују девојке, понегде с младићима, како где: уочи дана св. Тодора, Младенаца или Деветог уторника, Благовести или уочи Цвети, играју и певају уз запаљену ватру. Младићи наизменично кличу „рана", а девојке певају: „Ој, цвеће раниче, јеси л' скоро брано, " итд., или: „Љељо, љељо омрко, замрко сред горе зелене, брата чекајући из лова да дође, лова да донесе. " У Левчу девојке и младићи, после играња и певања око ватре, одлазе на реку, носећи по угарак, који потопе у воду и говоре: „Колико воде, толико жита." Затим се ухвате у коло, играју уз песму, па се онда разилазе.

п. ж. п.

— Кулишић Ш., Петровић П. Ж., Пантелић Н. Ранило // Српски митолошки речник. — Београд: Нолит, 1970. — С. 262. — 317 с.  (сербохорв.)

• В источнике № 3 об этом празднике два абзаца на странице 87:

S druge strane, na Blagovesti je održavan vedri i živopisni narodni običaj ranilo. Protivno ubeđenju da do Uskrsa nije uputno veseliti se, ranilo se vrlo veselo praznovalo. Ranilo bi počinjalo obično u ponoć, ili praskozorje, i to pesmom devojačkom, a završavalo u opštem veselju i razdraganosti. Ponekad u cik zore devojke bi uoči ovoga dana nakupile suvadi i drva, od kojih je razbuktavana velika vatra, obično na kakvom brdu ili seoskom raskršću. Uz vatru se veselilo i muško i žensko, a ponegde, uz mlade, i stariji. Bilo je uobičajeno da se vatra na ranilu ili bukari preskače. To je činjeno radi zdravlja, ali i da ljude, kako se verovalo, ne bi te godine ujedale zmije.

U narodu Blagovesti važe i kao dan koji se svetkuje zbog zmija, pa je ovoga dana bilo zabranjeno pominjanje njihovog imena, jer se verovalo da se ovoga dana bude iz zimskog sna svi gmizavci. U raznovrsnim verovanjima se zanim-ljivošću izdvaja ovo, uglavnom svuda poznato, koje kazuje da se noću uoči Blagovesti može videti da gori vatra na onim mestima gde se nalazi zakopano kakvo blago. (серб.).

— Milin A. Obicajni kalendar  (серб.)

• Есть любопытные упоминания «ранило»: Ђорђина Трубарац Матић, Етнографски институт САНУ, Београд Зa њим и у гору и у воду: семантичко-прагматичка анализа формуле у контексту добровољне брачне отмице (стр. 215, 226, 227, 228). На странице Danas su Blagovesti: Šta se proslavlja na ovaj dan? сообщается о синониме слова: «Uz vatru se veselilo i muško i žensko, a bilo je uobičajeno da se vatra na ranilu ili bukari preskače. To je činjeno radi zdravlja, ali i da ljude, kako se verovalo, ne bi te godine ujedale zmije».
• Основной автор статьи в Сербском мифологическом словаре — Пётр Ж. Петрович (Петар Ж. Петровић) — профессор и научный сотрудник Сербской академии наук и искусств (Српска академија наука и уметности), автор множества публикаций в Вестнике этнографического музея в Белграде (Гласник Етнографског музеја у Београду). Здесь изложена библиография и краткая биография. Это может послужить основой для статьи о персоналии. --Лобачев Владимир 08:09, 23 апреля 2015 (UTC)